Vojvođanski Nemci predstavljaju veoma specifičnu etničko-kulturnu grupaciju čiji je identitet u proteklim decenijama često dovođen u pitanje. U rasponu od negacije, brutalne torture i pogroma, pa do tihe ili nešto grublje asimilacije i na kraju do pukog prećutkivanja i nepriznavanja prava na vlastiti autentični glas, tekao je život ove grupe na našim prostorima. Ono što su preživljavali pripadnici ove etničke zajednice pravi je primer ispaštanja kolektivne krivice. Stvari su se poslednjih godine tek nešto malo pomerile u pozitivnom smeru osnivanjem udruženja, njihovom aktivnošcu na rehabilitaciji vlastite etničke grupe i poluzvaničnim priznavanjem da su nepravde nad ovim ljudima u prošlosti činjene. Kolektivni radni logori i grobnice vojvođanskih Nemaca tek nedavno su obeleženi, ali javnost i dalje okleva da otvori dijalog o vremenu u kome su odmazde bile izvršene.

Upravo se kroz istoriju, kulturu i marginalizovani položaj ove grupe na dramatican način prelamaju mnoga važna pitanja kolektivnih etnokulturnih prava ali i pitanja krivice i kazne, tolerancije mogucnosti suživota, opraštanja i pomirenja...

Iako je položaj vojvođanskih Nemaca po mnogo čemu specifican i zanimljiv, njihove aktivnosti na rasvetljavanju i osmišljavanju vlastite nacionalno-kulturne samosvesti nisu daleko odmakle od stereotipnih vidova organizovanja u tzv. zavicajnoj formi. Bez preterivanja se može reći da se gotovo celokupna aktivnost organizacija svela na bavljenje folklorizovanom istorijom u nadi da će se tako spasiti deo u duboki zaborav utonulog kulturnog identiteta.

Uz puno poštovanje svega što su do sada cinila etno-kulturna udruženja čini nam se da je potrebno kompleksnije i dublje osmisliti komunikaciju unutar same grupe, ali i da je potrebno komunikaciju otvoriti prema drugim društvenim grupama (ne samo etničkim), te da vezu sa matičnom kulturom i domicilnim državama porekla takode treba osmisliti na jedan moderniji i fleksibilniji način.

FENSTER je zamišljen kao kvalitetna publikacija periodičnog ritma (tromesečnog) i visokih profesionalnih, žurnalisticko - istraživackih i istoriografsko-socioloških standarda. Kao takav treba da pospeši komunikaciju unutar nemačke manjine u Vojvodini ali i rasvetljavanje i aktiviranje mnogih potisnutih pitanja i problema koji se mogu uopštiti i na čitave društvene komplekse. Neki od tih problema su svakako i problem pomirenja, tolerancije, zatim zalaganje za dobrosusedstvo, koji nisu specificno problemi ove manjine, ali se iz njene perspektive mogu sagledati na drugaciji nacin. Naravno, FENSTER se bavi i istraživanjem kulturnih korena vojvodanskih Nemaca, lokalnim istoriografskim istraživanjima, razvijanjem veza sa matičnim kulturama i učvršćivanjem kulturno-društvenog identiteta.

Iako ga frekventnost, pa ni tiraž, uz internet izdanje, ne svrstavaju u visokotiražne publikacije namenjene širokom čitalačkom, krugu smatramo da će FENSTER, uz specifične aktivnosti udruženja, i uz distribuciju u precizno odredenoj ciljnoj grupi moći da ostvari sledece ciljeve:

Dugoročni ciljevi:

• Da poboljša informisanost i dinamizuje razmenu informacija unutar zajednice vojvođanskih Nemaca.
• Da učini delotvornijim komunikaciju na relaciji vojvođanski Nemci i drugi etničko-kulturni i društveni subjekti.
• Da doprinese otvaranju, decentralizaciji i demokratizaciji društvenog sistema u pokrajini.
• Da pomogne približavanju iskustavima zemalja iz regiona i otvori komunikaciju Vojvodine sa tim zemljama i iskustvima.
• Da poboljša i obnovi komunikaciju izmedu manjine i domicilne nemačke kulture i zajednice.
• Da pospeši i revitalizuje multikulturalne i interkulturalne modele i potencijale u društvenom životu Vojvodine.

Kratkoročni ciljevi:

• Da skrene pažnju na osnovne, ali nedovoljno poznate probleme ove manjine, ali i da ponudi rešenja i informiše.
• FENSTER treba da pokrece na akciju i stvara inicijative, a ne da pasivno promatra odnose u društvu.
• Treba da pruži logisticku podršku svim akcijama i inicijativama SVIH NEMAČKIH UDRUŽENJA.

Ovaj deo se bavi utvrđivanjem i razotkrivanjem oblika manipulacije statističkim podacima, manipulacijom istorijom itd. Zatim posvećuje pažnju tehnikama asimilacije nemačke manjine u novijoj istoriji na ovim prostorima. Poseban krug tema posvećen je istoriji doseljavnja Nemaca u ove krajeve i formiranju lokalnih zajednica. Istraživacki aspekt ovde dolazi do izražaja u sistematizaciji i prezentovanju u javnosti niza nepoznatih ili manje poznatih podataka o ovim problemima ili pak u reinterpretaciji činjenica koje su do sada bile ideološki manipulisane.

Ovaj deo bavi se specifičnim problemima koji se vezuju za nemačku etnicku zajednicu, ali čije razmatranje može da se uopšti i da pruži neke univerzalne odgovore. Koja je vrednost tolerancije, kako graditi dobrosusedstvo, koji su koraci potrebni da bi se ostvarilo pomirenje, da li iskustvo vojvođanskih Nemaca može da pomogne da se izbegne kompleks kolektivne krivice.